ALTERNATOR - Pomoć oko alternatora

[karlo.bozic]

Imam jedno pitanje za znalce struje na traktorima. Da pocnem sa pricom. Ja na traktoru imam alternator 12V, 35A. I on kod mene za sad funkcionira. Hipotetski gledano, kad bi ja stavljal dodatna trosila na traktor, alternator bi postao preslab za napajanje te instalacije. Znaci morao bi ga mjenjati za 12V sa vecom amperazom. Sad teoretski pricano, mogu povecavat broj trosila na traktoru i stim stavljat alternator 12v sa jos vecom amperazom. Da li bi to imalo negativan utjecaj na akumulator (prejako filanje, vrenje kiseline)?
Molim nekoga ko ima volje i znanja da mi proba potanko opisati i objasniti u kojoj su vezi voltaza i amperaza alternatora sa ostalom instalacijom na traktoru. Doduse za voltazu mi je jasno. Sva struja na njemu je pod 12V i to je to. A amperaza mi nije jasna. I na kraju krajeva kako to proracunati bilo tocno bilo okvirno.

 

[ZJ]

Stvar je jednostavna.
Alternator nastoji održati 14.4V tijekom punjenja akumulatora. Da bi podigel napon akumulatora (koji je, nakon paljenja, oko 12,5V), mora protjerati neku struju. Ta početna struja ne ovisi o veličini alternatora (odnosno o njegovoj nazivnoj struji), već o tome koliko je akumulator velik (zapravo, koliki mu je unutarnji otpor, to manji čim mu je nazivna struja veća), koliko je prazan i koliko je dobar (kak stari, raste mu unutarnji otpor, a pada startna struja). Kak napon akumulatora raste, tak struja postepeno pada.

Kad ti dodaš više trošila (više lampi, grijanje ...), napon u istalaciji pada. Regler nastoji održati napon alternatora na 14,4V, mijenjajući struju uzbude. Pri tome u instalaciju daje tim jaču struju (koliko trošila zahtjevaju). Ako je alternator dovoljno jak, on to pokriva, a ako ne, napon u instalaciji pada, dok se proizvodnja i potrošnja ne izjednače.
Ako ti dodaš više trošila i jači alternator (čak i ak ostane isti, a dovoljno je snažan), struja punjenja akumulatora bu ostala ista, s trošilima i bez njih, sve dok alternator može držati zadani napon. Akumulator se pri punjenju ponaša kao trošilo (lampa npr), a kao izvor samo onda kad punjenja nema, ili je struja trošila veća od struje koju alternator može dati u nekom trenutku.


Ajmo primjer s kompresorom:
Napon je tlak, struja je protok zraka.
Sve dok kompresor može stlačiti više zraka, nego kaj je potrošnja, tlak (napon raste). Kad postigne zadani tlak (8 bara), isključi se. Uključuje se na 6.
Ako nemože stlačiti više zraka nego kaj je potrošnja, tlak (napon) pada i razliku pokriva spremnik (akumulator).

Neznam jel bilo dovoljno jasno?

 

[karlo.bozic]

Uz dopunu, je jasnije je.

 

[ibosilj]

evo, da se nadovežem na temu pošto je razgovor s kolegom Karlom iniciral ovo njegovo pitanje na forumu.
znam čovjeka koji je ugradil pun kufer lampi (radnih svjetla) na traktor, kad je sve to pouključil, alternator nije stigao filati, on je dodao još jedan alternator i akumulator mu je postao bojler. ne bi li onda regler trebao regulirati punjene i isključiti po potrebi punjenje ako napon postane prevelik u akumulatoru?

 

[ZJ]

Da je postavil jedan regler, još kak-tak.
S dva reglera, jedan je smetal drugom i nisu imali dobru regulaciju napona.

 

[ibosilj]

a teoretski je moguće spojiti dva alternatora prek jednog reglera?

 

[ZJ]

Je, moguće bi bilo.
Ostaje samo nekoliko problema: alternatori bi trebali biti isti, jednako se vrtjeti. Problem bi mogel biti regler, jer nemože dati dvostruku stuju uzbude (za paralelno dva rotora)...

Ispravno bi bilo ili napraviti dvije instalacije s dva odvojena akumulatora i reglera (komplicirano i skupo) ili ugraditi (dvostruko) jači alternator na postojeću instalaciju.

Pri tome treba voditi računa o presjeku vodiča od alternatora do akumulatora i razdjelnika (kutije osigurača) za trošila. Naravno, po potrebi ugraditi dvostruki remen za pogon alternatora.

 

[zeljko kz]

Neki od kombaja sa Dajc motorima imaju tvornički dva alternatora spojeni sa osovinom na kojoj je jedna remenica pa normalno rade jedan regler bi mogel regulirati struju na dva alternatora ako se nebi grijal .

 

[NEWHOLLAND]

Novi kombajni skoro svi imaju po dva alternatora.
http://www.wnif.co.uk/wp-content/uploads/2014/12/1412-Deutz_AG_TCD.jpg
Treba napajati onu hrpu svjetala.
Koliko bi 120A alternator mogao napajati radnih lampi po 55w?

 

[karlo.bozic]

Dal se moze napraviti neki okvirni proracun koliko neki alternator, uz klasicnu instalaciju recimo na bilo kojem traktoru, moze napajati radnih svjetala, neke snage recimo 20wata (govorim cisto primjera radi). Na koji nacin se to odreduje?

 

[vica]

Svaki potrosac u W podeli sa 14v i dobijes koliko struje vuce. ako je Sijalica 55W dodje oko 4A da vuce priblizno. Alternator snage je 120A sto dodje 30 sijalica. Ali problem je sto je to mah snaga alternatora na punom broju obrtaja i da treba jos neke stalne potrosace da napaja. za taj alternator bih opteretio mah 50% snage

 

[Philby]

Snaga koja se razvija na potrošaču je definisana za 12V, za 14V ide koji W gore. Mada što kažeš ionako opterećenje nikad netreba da bude maksimalno koliko može izgurati alternator.

Plus što nora ostati rezerva za najvažniji dio, a to je dopunjavanje akumulatora koji je dijelom ispražnjen pri samom paljenju motora.

 

[vlč.puknuti]

Snaga koja se razvija na potrošaču je definisana za 12V, za 14V ide koji W gore. Mada što kažeš ionako opterećenje nikad netreba da bude maksimalno koliko može izguSnaga koja se razvija na potrošaču je definisana za 12V, za 14V ide koji W gore. rati alternator.

Plus što nora ostati rezerva za najvažniji dio, a to je dopunjavanje akumulatora koji je dijelom ispražnjen pri samom paljenju motora.

ako je snga definirana onda se porastom napona ne mhenjajju wati nego amperi.
po omovom zakonu?

 

[ZJ]

Snaga raste s kvadratom napona. Znači, porast napona za 20-tak % (12-14,4) diže snagu za 40-tak %.
Kak su žarulje imaju izrazito nelinearne karakteristike otpora, to je ipak nešto manje.

 

[vlč.puknuti]

ako dize snagu za40%, to bi se trebalo vidjeti na "jacini svijetla".
a ja to ne vidim?

 

[daevu]

P = U * I

snaga= napon * jačina struje

I = P/U

U = P/I

tu su sve zakonitosti , naravno minus gubitci

a sad do koje mjere se želi opterititi alternator, zavisi od puno toga, a nevalja niti da radi na prazno, jer se svejedno troši=kvari

 

[motohod]

Čemu komplicirati? :icon_scratch:

Izbor je:

Bosch K1 tip alternator j( 45 -65 a) e praktički največi koji uz preradu stane na IMT 533 a da ne smeta spona volana kod okretanja kotača. I dovoljno struje za 4 radne lampe + 2 za cestu. Puno ih je zmontiralo alternator na 533 a kod prvog oranja (podignut kotač) im je spona zdrobila alternator.

Ili neki manji Nippondenso alternator s 50 ampera bi bil ok za 533.

Treba imati na umu da je kod starijih traktora klinasti remen kod kojeg nema smisla stavljati 100 amperski alternator kad ne može remen toliku snagu prenesti. Dvostruki klinasti... već može, ili stazni.

Nedavno sam ugradil Audijev 120 amperski alternator na John Deere kombajn. Razlog? Audijev je bil par kn, s tim da sam dobio dva komada... jer ih ovaj na otpadu nema kome prodati. Dojk je originalni John Deere alternator nekoliko tisuća kuna, a ima istu funkciju.

Imam 90 amperski alternator na 13" remenu ugrađen na IMT 577. Za sada nema problema s par lampi, a dok stavim još lampi baš me zanima kak se bude remen držal. : :icon_axe:

 

[ibosilj]

doma pravljen servo volan? svaka čast! :cool2:

 

[motohod]

Aha.... mijenjam taj 577 za tvoj Fiat. Meni ne smeta što tvoj Fiat xxxxx xxxx xxxxxxxxx xxxxxxxx xxxxxx .



xxxx? to je cenzurirano.... :x:

Znam nešto o Fiatu preko pp. Ali mu ipak nudim Imt 577, ključ za ključ.

Heheheheheh :

 

[Philby]

ako je snga definirana onda se porastom napona ne mhenjajju wati nego amperi.
po omovom zakonu?

Omov zakon ne pominje snagu, već daje vezu između napona na potrošaču, struje kroz potrošač i impedanse (pošto govorimo o jednosmjernoj struji imamo čisto termogenu otpornost).

R=U/I, to je linearna veza i kako je otpornost stalno ista (zavisi malo od temperature, ali to sad nije bitno) promjenom napona direktno se utiče na struju kroz potrošač.

Kao što je @deavu već napisao snaga je proizvod struje i napona.

P=U*I

Odnosno ako iz prve jednačine uvrstimo U=R*I ili I=U/R dobijamo

P=I*I*R
i
P=U*U/R

Jasno je da se snaga mijenja sa promjenom napona i po Džulovom zakonu se električna energija pretvara u toplotnu koju osjetimo kao jače zagrijavanje lampi u ovom slučaju.

Količina svjetlosti se mijenja, ali nije toliko primjetna kao što bi htio. Nemoguće da nema razlike kad motor radi i imaš napon punjenja 14V u odnosu na situaciju kad sve popališ samo preko akumulatora koji jedva drži 12V. Kod tebe je sigurno dobar akumulator i ima preko 12.7 pa taj skok nije tako vidljiv, ali da vršiš mjerenja nekim instrumentom mogao bi jasno izmjeriti razliku.