U lijevom đepu mobača,naravno, nije bilo. Pa je vuk,nakon što su mu se oči koje su mu nakon posljedica onoga čvrstoga stiska skočile fkriž i sada vratile u normalu, stavio desnu ruku u desni đep, ali ovaj puta oprezno i polako,i usput odmah, od početka ulaska ruke u đep polako i oprezno pipao. I napipao. Odahnuo je. Mobač je tu, sada će on ispuniti želju toj krasnoj mladoj dami.Toplina mu je prošla vučjom dušom,a milina mu se razlila cijelim njegovim vučjim tijelom,sve do kusavog repa.....
- Evo,evo ti Crvenkapice,zovi.Zovi i razgovaraj kolko god ti drago,za vaku ljepoticu ne gledam na trošak - govorio je vuk,a oči su mu sjale ko dvije špekule na ljetnome suncu.
-Hvala ti kusavi, krezubi vuče - rekla je Crvenkapica i već je tipkala dobro poznati broj - 091/111112.Mob je zvrnadao,a sa druge strane sa javio lovac Luka.
- Alo,ko je? - pitao je lovac Luka.
- Ja sam,Crvenkapica - rekla je Crvenkapica.
- Šta ima,mala? - pitao je lovac Luka.
- Ma problem,velki problem,kaj da ti velim - gugutala je Crvenkapica.
-Problem? -začudio se lovac Luka - kakav problem - pitao je dalje.
Crvenkapica je duboko uzdahnula i ispričala sve kako je bilo. Kada je završila priču,još je jednom uzdahnula,a onda nastavila:
- Ako bi ti mogao doći,pa ti da me pratiš kroz strašnu šumu,znaš,znaš,ja se sada jako bojim,a ti si tako jak i imaš pušku, a nebi ti to bilo đabe,imam ja nešt slatkoga za tebe - zajapurila se Crvenkapica i pričala sve življe i pritom mislila na svoje četvorkice koje taman pašu u one njegove lovačke ogromne šake - ja bi to tebi nadoknadila.
Sada je lovac Luka zaustavio dah i u sekundi mu blijesne misao - slatko!!!!! Pa zapita:
- A jel imaš Zaher tortu našnitanu možda u košari?
- Imam,imam i biskvitnu roladu i Milku lješnjakovu - odgovorila je Crvenkpica u dahu.
- Stan mala,ne miči se,ostani đe jesi,stižem,letim,jurim mala,čekaj i da se nisi makla - vikao je Lovac Luka u mob i istovremeno zgrabio pušku,zalupio vrata i potrčao najbrže što su ga noge nosile. Puhao je, u licu se zacrvenio,gubio je dah,noge su mu se zaplitale,ali odustajo nije.Grabio je brzo prema lokalnoj cesti.Kada je stigao,stao je,pogledao lijevo - desno,a onda otišao nekoliko metara dalje do putokaza na kojem je velikim bijelim slovima bilo ispisano - Iza Brda.A ispod toga - Strašna Šuma. Put je vodio u istom smjeru,ali on nije išao za Iza Brda - kaj bude uostalom tamo,tamo živi Bakica, on se obečal Crvenkapici za pomoć,naravno,za malu nadoknadu,slatku,pa bude on išel za Strašnu Šumu.
Stao je odvažno uz rub ceste i dignul palac.U mislima mu se smiješila zaher šnita......
Slušao je vuk Crvenkapicu i skužio je odmah - lukava mala mu je smjestila.Iskoristila ga je, nasamarila ko starog bedaka. Nije ona zvala bakicu nego onog bezveznajka s puškom,onog nula dvaestpet,metar i žilet,ali istinabog nabildanog sa onim pločicama umjesto mišiča, onog kaj ga kundak puške po riti i nogama lupa dok si ju dene na rame i hoda s njom i kurči se ko da je Boga za jaja vlovil, njega je zvala, i to na njegov trošak, a jedva je za bon od pedeset kuna skucal pare i sad ih je ona ulupala na njega, toga posranca,blentavca,fuj,toga kaj je još dok je pelene nosil na njega oko hitil i lovi ga i progoni po cijeloj Strašnoj Šumi.
Tako je mislio vuk i još je jednom u sebi rekao jedno ogorčeno "fuj",a onda je bez ijedne izgovorene riječi zgrabio Crvenkapici svoj mobitel iz ruke, i uz jedno glasno - tuka - odstupio dva koraka,okrenuo se i pogledao je ledeno, i tiho zlokobno promrmljo;
-Vidjeti ćemo se mi opet- i okrenuo se i u brzom trku nestao u grmlju.
Lovac Luka je držao palac na rubu ceste,već mu je sav poplavil,utrnul,ali on se nije dal. Nek poplavi i tak da mu ga amputirati budu morali,ali on bu zastopiral neko vozilo,makar stopiral do pol noći. Ali ko za inat,peljal se nije nitko.A njemu se tako žurilo......u mislima su mu stalno odzvanjale Crvenkapičine riječi - "imam za tebe nešto slatko" i to mu je davalo snage da istrpi dokle god bude potrebno......čežnja se prelila čitavim njegovim lovačkim tijelom.
A onda se polako počeo nazirati spas.Tamo iza zavoja nekaj se mical
nako,čist polako,mic po mic - ali se micalo.
Polako ali sigurno lovcu Luki primicao se Štefek sa svojim gumenjakom kojega su vukle Šeka i Tigra,njegove dvije ljubimice,njegove dvije kravice koje on ni htel prodati niti dok je cijelo selo već sve svoje sprodalo.
Vedjel je Štefek već zdalka da lovac Luka stoji kraj ceste, a dok je došao blizu vedjel je i njegov poplavjeli palac u pozi - "Stop".Pak je dok je došel čisto uz njega zategel vojke Tigre i Šeke i viknul im - hoooooojjjjjjjjj. Kravice su stale,a Štefek je zapital lovca Luku;
- Kaje,a kam ti to stopiraš lovac Luka?
- Tu,za Strašnu Šumu - rekao je lovac Luka. Čekam već dvije ure,već mi je cijeli palec poplavil i zatrdil se,a sve mi je ostalo već tak gnjecavo i mekano kaj više niti stajati nemrem - nastavio je lovac Luka.Tak sam se straššo žurio,trčao sam kaj sam se sav spotrti štel,a sad tu tavorim.Bi ti mene prebacil do Strašne Šume,imam nekog hitnog posla tamo. - zamolio je lovac Luka Štefeka.
- Kak ne,odi,skoči u kola,otpeljal te budem ja,nikaj se ti ne brini,samo se lepo tu zavali na ove bale slame,i za čas smo mi tamo.
Lovac Luka je legao,Štefek je vojčice Tigri i Šeki popustil,zamahnul bičem,zaviknul jedno - Ajjjjd Tigra,Šeka - i kravice su krenule. Prošli su kraj putokaza kraj kojega je lovac Luka stopiral dvije ure i na kojemu je pisalo velikim bijelim slovima - Strašna Šuma-200 metara.
Crvenkapica je sjedila na panju već dobre dvije ure i nervozno se vrpoljila.Taj lovac Luka sa velikim šakama nikak da stigne.Padao je mrak i ona se teška svoga jadnog srca odluči da krene sama kroz Strašnu Šumu.Bila je malo ljuta.Taj neotesanec - obečal joj je da bude došao,i ona je već otkopčala gornja dva gumba na svojoj bluzici a sada od toga nebu ništ,jedino bude upalu pluća zgrabila,evo,već je počela kihati.Srdito se zakopčala i zamakla iza grmlja po vijugavom puteljku.
Vuk je jurio šumom ,dahtao i slinio,a onda klipsio.Sjeo je na zemlju i razmislio.Sada su mu se kolači jeli više nego ikada - potrošio je silnu energiju u trku a želudac mu je već odavno bio prazan,a oženjen nije bio,tako da na neku finu večericu sa desertom od dizanih kolača sa makom doma nije mogao računati.Zato je sada smišljao podli plan - otići će u bakičinu kučicu i........
Kada je stigao već se počelo mračiti.Pokucao je na vrata,a iz kuće se čulo -
-Tko je,jesi to ti,Crvenkapice? - pitala je bakica
- Ne,to sam ja,tvoj pajdaš,vuk. - rekao je vuk.
- Uđi,otključano je - odgovorila je bakica, i vuk je otvorio vrata,pojurio do bake i strastveno je zagrlio. Ma bili su oni stari prijatelji,četvrtkom su se redovito družili, plesali uz pjesme na radiju,a bakica je spremala večeru pa su se prežderavali do duboko u noć.A osim toga,bakica mu je dozvoljavala da ispunjava svoju maštariju, zapravo seksualnu perverziju o kojoj je bio ovisnik - davala mu je da oblači njene haljine i da se pretvara da je žensko.
- Daj jednu haljinu - rekao je vuk,onu crvenu,onu krasnu koju sam obukao za rođendan - molio je vuk.
-Neće ići - rekla je bakica - zaflekao si je pa sam je odnjela u kemijsku,ali ti bum dala onu roza sa volanima i šljokicama,u njoj budeš predivan,pravi komad, budeš se pogledal u ogledalu,budeš vidjel kak buš cakani.Svaki frajer bude pal ne tebe,sto posto - gugutala je bakica sva presretna što je dobila tako dragog gosta.
.Javno sam mu na njegovu FB profilu napisal da mu nebumo oprostili neodlucnost odnosno sluzenje sotonistima i bankarima,jeebiga bil je upozoren.
