Ne nije u nutra bil motor Torpedo, nego od TAM-ića, e sad koji točno model ne mogu bubnuti, valjda od T 75 ali nemoj me oko tog podatka držati za riječ. Vodeno hlađenje, veliki kiler, s paletom punom željeza cca 4 tone je "prašil" kao formula 1 po tvorničkom krugu.
Vjerovali ili ne imali smo i jedan sudar između dva takva potpuno nova Litostroja, pod kutem od 90 stupnjeva. Na jednome se tak spigala šasija da nam je poslije toga trgal aluminijsku prirubnicu na automatskoj getribi. Vrag je bil u tome što se u kučištu te prirubnice nalazila i nekakva pumpa. Prvi smo put pozvali servisere iz Litostroja, došli su, mi smo im izvadili getribu da sve ubrzamo. Na pank u radioni smo prestrli dvije bijele bolničke plahte i krenulo je rastepanje getribe. Sve smo s njima ja i kolega mehaničar oprali i slagali su na bijele plahte, ma bila je to prava apoteka. I slijedi sad "popravak, dakle zamjena puknute prirubnice novom". Stave oni novu prirubnicu na stol, pa ugrade dosadašnje elemente od pumpe i zupčanike, pa donesu nekakve "etalone", pa nije dobro, pa treba ovakve čelične, limene, jako tanke podloške (kao špijune tanke), pa onakve i slažu oni to na suho. Na etalone sve podese, sastave, mi getribu gore na viličar, natočimo ulje i piči i voziiiiii. Opet ide kao sam vrag, ali, za koji mjesec, op trc kvrc, opet je "pučila" i nova prirubnica na istome mjestu. E sad su nam poslali svoju ispravnu getribu, mi njima našu strganu i idemo dalje. Pa za koji mjesec, opet trc kvrc. Skužili smo mi da vrag šalu bere i dali si truda otkriti što je uzrok za op trc kvrc
. Bez lasera i neznam čega, ali skužili i dodelali, da smanjimo nevidljivu kiflu od šasije. I onda opet jednoga dana, op trc kvrc. I naša Nabava našla "jeftinije servisere" iz Sarajeva, (daj me nemoj), ali došli su u visokoj pratnji našega šefa nabave. Izvadimo mi puknutu getribu, i ugradimo njihovu, ali sam insistirao neka budu pokraj nas do probne vožnje.
I tak je bilo. Pamtim da je serviser iz Sarajeva bio mojega imena 🙃
. I prije nego krenemo na probnu vožnju, ja velim kolegi mehaničaru daj da ga ispitamo tu pred radionom, na klocnama, on me razumije i veli nema problema. Kresnemo motor, ubacimo ručicu za pogon napred i kotači se vrte, dajemo gas, vrte se još malo bolje, ali velim ja "ne šalta u drugu". Ovi me gledaju kak pravoga idiota. Prebacimo u rikverc, dajemo gas i kotači se vrte i getriba prešalta iz prve u drugu i tak svaki put. Onda moj "imenjak" ljutito sjedne za volan, spusti se s klocni i po gasu, a krug je bio lijepa pista. I nikaj, ne šalta mu u vožnji naprijed iz prve u drugu niti u ludilu, u vožnji u rikverc svaki put. Pokunji se on i veli, a ništa, izvadite nam getribu van i bude išla s nama da se kod nas u radioni ustanovi što joj je. E ne bu išlo velim ja njemu i svojem šefu nabave. Več je bilo dobrano poslije podne. Daj ti otpri tvoj auto da mi dojdemo do naše getribe i da si mi skinemo našu ventilsku ploču s čini mi se 32 ventila u njoj. On veli pa ako sumnjate probajte. Kolega mehaničar skine njihovu, skine našu i postavi na njihovu netom ugrađenu getribu i velim ja imenjaku " a ti sad probaj u vožnji". Blenuo je i on i naš šef nabave, da je odjednom sve postalo normalno i da šalta.
Nisu bedačeci znali da i mi znamo više nego oni misle da znamo, nisu imali pojma da su nam gospoda serviseri iz Litostroja dali da si iskopiramo svu potrebnu dokumentaciju, da smo znali sva mjerenja pritiske itd. Jedino nismo imali rezervne dijelove, ali znali smo. Nikada se više nisu s nama svađali, jer su znali da i mi nekoga vraga znamo.
Bila su to neka druga vremena, sada su samo prekrasne uspomene, znali smo, nismo ustuknuli i uvijek smo dokazali da znamo, bili smo ekipa snova...
Nije bajka, sličica je iz života oko održavanja viličara...