Ne znam na koju frezu misliš,ovo što mi imamo za obradu malih plastenika u koje ne idemo traktorom može ići,ali samo u početnom stadiju rasta,kao što si rekao,do visine nekih dvadesetak cm.Ja to ne radim,ali to ne znači da nije dobro,jer jedino što je važno je da se ne iskidaju stolone.Dapače,freza kompletno ispremješa zemlju,čime se uništi korov,a i onaj koji je tek proklija
sim toga,zemlja se bolje usitni i prorahli,te se poboljša vodozračni režim tla.
Ako me pitaš znam li koja je optimalna širina međurednog razmaka za pojedine sorte,i pritom misliš ne nekakve tablice i dijagrame-NE ZNAM.Da ti kažem nešto drugo ili bih lagala ili bih se pravila važna bez pokriča iz prakse.Znam da kasne sorte opčenito šire korijenje horizontalno više nego rane,zato se i rade u rijeđem sklopu,no iznimaka ima.Recimo,Romano,sorta koja više nije u širokoj upotrebi je imala stolone jako udaljene od centralne stabljike pa se događalo da se prilikom ogrtanja polome,čime se smanjivao potencijalni prinos.
Jedna međuredna kultivacija u normalnim uvjetima je sasvim dovoljna,a nagrtati se može i više puta,vodeći računa o stupnju razvoja biljke.Razvojem stolona međuredna obrada treba biti uža,nagrtanje slogova je manje problematično od kultivacije jer se kultivacijom zemlja reže,a nagrtanjem odgurava i nasipa.
Širina kultivacije u pojedinim fazama rasta ovisi u fazi razvoja stolona.One počnu rasti na početku vegetacije,ponekada već u podrumu u završnoj fazi naklijavanja,i jedino što je važno je ne ih kultiviranjem oštetiti.Oštećeni korijen će se oporaviti,ali oštećena stolona neće formirati gomolj.Zato se kultivacija nakon prvog ogrtanja više ne bi trebala raditi,osim ako se radi samo veoma uski međuredni prostor(jarak)kako bi se zemlja ljepše nasipala nagrtačima.A to se onda radi u jednom prohodu.