Moguće da je bilo i takvih, špicastih, meni ovaj leži a imam i pravljeni, samo je lagani. Kameni na ovom mom mlinu što je kostajnica pravila se tvrdi samo tako. Gornjii kamen koji se okreće je oko 60 kg a donje neznam ali je skoro duplo lagani. Sinoć samo naletio na ovo pa mi interesantntna tema. Kod mene od kda je kupljen konstantno radi melje za stoku a zimi i za kućne potrebe. Neznam od forumaša kod koga sve radi mlin. Vidjeo sam da su se neki komentarisali sita od platna, mi brašno prosijavamo na ručno sito, jedno za pšenicu a drugo za kuruze. Mada kad se dobro samelje netreba ga ni prosijavat. Recimo kvalitet kamena igra važnu ulogu, nikada se nije osjetilo da u brašnu zaluta neko zrnce jer su oba kamena napravljeni kvalitetno. U mom kraju nekeda je bilo dosta mlinova ručnih izrada , međutim svi su imali loše kamenje a neki i od betona. To nije dobrio jer se brzo osipaju i zaglašuju. Još uvjek ima i jedna vodenica čiji vlasnik drži i pekaru. Moja oba djeda su imali vodenice , nažalost oba otišlu u poplavama. U susjednom selu bila jedna vodenica sa kamenom prečnika oko 2 metra i debljinom od 40 - 50 centimetara,. To bili mlinovi kojima su loši kamenovi koji su se runili. Ja ove podasijecam nakon 7-8 godina a godišnje samelju po 2-3 tone žita. Svake godine ujesen poskidam kamenje i svo to operem, unutra se nakupi puno prašine pogotovo kada se melje pšenica. A i ono brašno sto je oko kamena ( okolišaj) zbog dužeg stojanja poprimi čudne mirise, pa nije dobro da se miješa u ishranu.