Moram se pohvaliti 23 i 24. 2 sem išel s udrugom Život u Austriju na stručno putovanje, bilo nas je cca 90 i moram priznati da mi je ovo bilo jedno od NAJPOUČNIJIH putovanja.
Ne poučno u smislu da sem videl neku novu tehnologiju, nove načine hranidbe, nove načine držanja stoke, novu genetiku..nego pučno u jednom smislu a to je zakaj naše selo porpada.
Na svaku farmu koju smo došli (školska farma 10000l po kravi, staja gdje se hrani samo sa sijenom, melasiranim repinim rezanicma i kopletnom krmnom smijesmo 8000l po kravi i kombinirana farma gdje čovjek uzgaja bikove za prirodni pripust 8800 l po kravi) naše ljude je zanimalo kolko je plačeno mlijeko, dal su mu isplačeni poticaji i po kolko prodaje bikove i krave na klanje ta 3 pitanja su bila glavna i popitavala se po nekolko puta
Nitko nije postavil pitanje sparivanja i kaj je čovjeku bitno kod krave, nitko nije pital kolko ima servisperiod po kravi, koliko osjemenjivanja po kravi, kakve je probleme imal oko toga i kak ih je riješaval, koliko on junica PRODA, kak priprema hranu tj kolko čega stavi u zemlju na početku vegetacije, kakva je kvaliteta hrane, kaj bi on sam da radi farmu mijenjal u izgradnji, kak othranjuje telad, kak junice, s koliko 1.put osjemenjuje junice.. ta pitanja nitko nije pital i mi se čudimo zakaj smo u takvoj situaciji a kaj je najgore 90% ljudi ne hrani ni tela, ni junice i krave kak treba a največim dijelom zato jer su prepametni.. i svi samo čekaju da im netko pomogne, tak više nejde