Točno sam znal da bu takav odgovor....Neznam, svi u selu vele da se nesme.
Kaj more štetit ako padne na drugo drevo?
Da li se u svemu ovome vodi računa o sigurnom obaranju? Odnosno o sigurnosti sjekača ili je samo bitna iskoristivost sirovine?Vrste kao hrast, jasen, kesten, agacija itd. su otporne na gljivice radi svojih kemijsko-fizikalnih svojstava, te se one mogu rušati i tijekom vegetacije (u tom slučaju se preporuča ne obrezivati krošnju 10-ak dana, tak da lišće brže izvuče vlagu iz drva).
E, onda su ljudi izmislili umjetne sušare (konvencionalne, kondenzacijske, vakuumske) koje vlagu iz piljenica spuste na gljivicama nepovoljnih 12-15% u roku od 5-15 dana(ovisno o debljini piljenica). I od tog vremena možeš rušati kad god oćeš, naravno onda kad ti je lugar doznačil. I ne moraš se bojati kaj buju susedi rekli, pusti ti selo na miru. Ak te budu razuvjeravali, pročitaj im ovaj post
Šta da na ovo kažem. Jednom smo komentarìsali i dao sam svoje mišljenje, te kako ja radim. Ko smije a ko ne u kojem periodu, kakvoj obali, koju vrstu, šta je bezbedno a šta nije, ko je profrsionalac i im ispit, atest obuku, atestirane strojeve po ekološkim pravilima.Pa kaj smiješ rušit kad je u mezgi? Počelo se zeleniti? Kod nas se nesmije.
nemam informaciju o tome, slažem seSve štima, al nigdi ne piše da se ne smije rušati u vegetaciji
Sigurno, kod mene jedino kada je potrebna dozvola/doznaka u privatnoj šumi je ako se radi o prodaji trupaca, ili ako je upisana šuma ili drvored pa želiš potpuno porušiti, sve ostalo te nitko niš ne pita niti kada niti zašto rušišMožda sve zavisi od sela do sela, ma ko bi to znal sve. Svaki lugar ima svoje nekaj, isto ko i Šumarija.
Kakvo učenje o čemu ti to molim te, šta ja učim i od koga.Dobro i ti još učiš, isto ko i ja, ipak čovjek uči dok je živ.
Ja za svoje potrebe i previše znam, i nije me sramota toga, kao pomoćnog profesionalnog šumara.
Ne sekiraj se. Nije slabiji ili lošiji onaj koji prvi popusti.Predajem se....