Hranidba stoke

[ŠANANA]

Hvala svima , a posebno Bogecu majstoru.
S paznjom pratim sve postove i prva primena pocinje na prolece, sejacu sirak,sudansku travu i ljulj. Predstavicu vam svoje rezultate.Sto se tice hibrida kukuruza za silazu kod mene je ubedljivo najbolji kws Mikado. Ove godine posejacu ogledno ,Pionirove hibride koje je ing Bogec preporucio, iako vlada misljenje da se ovi hibridi vise za kombajniranje a ne i za branje, jer se mnogo kruni zrno.
Zelim vam uspesnu i plodnu poslovnu 2009. godinu, puno stoke , velikih prinosa i puno novaca.

Sve ovisi o pojedinoj sorti, kao i kod pioneera, tako i kod svih ostalih!

 

[bogec]

Hvala svima , a posebno Bogecu majstoru.
S paznjom pratim sve postove i prva primena pocinje na prolece, sejacu sirak,sudansku travu i ljulj. Predstavicu vam svoje rezultate.Sto se tice hibrida kukuruza za silazu kod mene je ubedljivo najbolji kws Mikado. Ove godine posejacu ogledno ,Pionirove hibride koje je ing Bogec preporucio, iako vlada misljenje da se ovi hibridi vise za kombajniranje a ne i za branje, jer se mnogo kruni zrno.
Zelim vam uspesnu i plodnu poslovnu 2009. godinu, puno stoke , velikih prinosa i puno novaca.

eto znači da ima koristi samo napred

ko što sam rekao različiti uvijeti i tlo diktiraju koji če hibrid biti bolji.
ja sam prije par godina experimentirao sam hibridima LG i nisu se nikak pokazali, živa katastrofa, ali to je bilo na malim parcelama dok su na velikim bili pioneer koji se kod mene pokazao odličan.
naravno kod nas neki preferiraju bc hibride i tu su se najbolje pokazali 354 i 418b

reci mi od kud si ti, čim se ljudi bave kod tebe, kakve površine imate, a ti koliko planiraš imat krava,.......

hvala na lijepim željama, također i tebi želimo svu sreču i nadasve plodnu godinu

ti samo pitaj šta te zanima

 

[vla]

Ja sam iz Istocne Srbije, na Dunavu, blizu granice Rumunije i Bugarske.Imanje mi je na visoravni iznad Dunava,400m nadmorske visine, posedujem oko 100 ha pasnjaka i 20 ha obradivog zemljista V klase.Bavim se ovcama i kozama, mleko i proizvodnja sira.Posto sam prosle godine kompletirao mehanizaciju: presa za rol bale, traktor, zelim da prosirim uzgoj stoke kupovinom krava.Trnutno je cena mleka katastrofalna 20 din/1.65 kn, ali uz pasu i intenzivnu proizvodnju stocne hrane " a la ing Bogec" ima perspektive.Krave bih uzgajao u pasno-stalskom sistemu. Startovao bih sa desetak grla u tipu domace sareno-simentalac, a mlecnost bih postepeno uvecavao selekcijom i planskim osemenjavanjem.Inace sam medicinar po struci, pa mi veterina nije strana.
Kakva su vasa iskustva, sta se dobija i kakva je mlecnost ,kod ukrstanja holstajn x simentalac.Da li se to isplati?

 

[bogec]

Ja sam iz Istocne Srbije, na Dunavu, blizu granice Rumunije i Bugarske.Imanje mi je na visoravni iznad Dunava,400m nadmorske visine, posedujem oko 100 ha pasnjaka i 20 ha obradivog zemljista V klase.Bavim se ovcama i kozama, mleko i proizvodnja sira.Posto sam prosle godine kompletirao mehanizaciju: presa za rol bale, traktor, zelim da prosirim uzgoj stoke kupovinom krava.Trnutno je cena mleka katastrofalna 20 din/1.65 kn, ali uz pasu i intenzivnu proizvodnju stocne hrane " a la ing Bogec" ima perspektive.Krave bih uzgajao u pasno-stalskom sistemu. Startovao bih sa desetak grla u tipu domace sareno-simentalac, a mlecnost bih postepeno uvecavao selekcijom i planskim osemenjavanjem.Inace sam medicinar po struci, pa mi veterina nije strana.
Kakva su vasa iskustva, sta se dobija i kakva je mlecnost ,kod ukrstanja holstajn x simentalac.Da li se to isplati?

podosta velika nadmorska visina, da li imaš uvijete za proizvodnju sirka na toj nadmorskoj visini, tj da li ima vručina kod tebe ono 35 stupnjeva, sve se isijava toplina iz zemjlje jer sirak traži puno topline :!:
a na tih 20 ha bi proizvodio drugi dio krmnih kultura :?:
opa 100 ha pašnjaka je podosta respektabila brojka.i ako se provedu mjere poboljašanja pašnjaka (tema pašnjaci, prvih par stranica, gdje sam objašnjavao članici ET o mjerama poboljašnja travnjaka na pašnjaku) bit če tu hrane kud i kamo za veči broj grla i to kvalitetne hrane.
kod križanja simentalca i holštajna se u pravilu dobije dobra mlječnost uz jaču građu same životinje i malo veča otpornost nego što ju ima holstein, ali diže mlječnost.
kod nas baš nije preporučljivo križat jer se vodi uzgojno selekcijska kontrola, pa se takova grla vode pod križana i gubi se dio poticaja, a i teško je vratit u čistu liniju ta grla
a pošto si medicinar več možeš znat šta je dominantni gen crno ili smeđe il tak nešt, a ja vjerujem da češ uspjet

 

[ŠANANA]

Ja sam iz Istocne Srbije, na Dunavu, blizu granice Rumunije i Bugarske.Imanje mi je na visoravni iznad Dunava,400m nadmorske visine, posedujem oko 100 ha pasnjaka i 20 ha obradivog zemljista V klase.Bavim se ovcama i kozama, mleko i proizvodnja sira.Posto sam prosle godine kompletirao mehanizaciju: presa za rol bale, traktor, zelim da prosirim uzgoj stoke kupovinom krava.Trnutno je cena mleka katastrofalna 20 din/1.65 kn, ali uz pasu i intenzivnu proizvodnju stocne hrane " a la ing Bogec" ima perspektive.Krave bih uzgajao u pasno-stalskom sistemu. Startovao bih sa desetak grla u tipu domace sareno-simentalac, a mlecnost bih postepeno uvecavao selekcijom i planskim osemenjavanjem.Inace sam medicinar po struci, pa mi veterina nije strana.
Kakva su vasa iskustva, sta se dobija i kakva je mlecnost ,kod ukrstanja holstajn x simentalac.Da li se to isplati?

Što se tiče cijene mlijeka, nije niti kod nas bajno, samo oni što imaju prvoklasno mlijeko imaju zavidne cijene mlijeka :mrgreen:
Meni si prijašnjih mjeseci znali platiti i oko 1,30 kn, naravno za ''loše'' mlijeko, sad je več bolje jer sam malo pooštrio kriterije doma što se tiče higijene i hrane(koliko se može u trenutnim uvijetima rada), rezultati su vidljivi, trenutna mi je cijena mlijeka malo preko 2,00 kn, s čim sam više nego zadovoljan, a dalje treba ulagati u kvalitetnu ishranu, kako kažeš ''ala ing. bogec'' :mrgreen: i biti če još bolje

Ja imam nekog iskustva što se tiče križanja simentalac x holstein i nije baš to preporučljivo za raditi, recimo nema poticaja na to, zna biti kojekakvih nedostataka što se tiče tjeranja, steonosti itd.
Ako se na taj način misli postići veča količina mlijeka simentalcu, ne preporučam, ima i puno boljih načina za to

 

[Branimir 105 s]

Ja sam iz Istocne Srbije, na Dunavu, blizu granice Rumunije i Bugarske.Imanje mi je na visoravni iznad Dunava,400m nadmorske visine, posedujem oko 100 ha pasnjaka i 20 ha obradivog zemljista V klase.Bavim se ovcama i kozama, mleko i proizvodnja sira.Posto sam prosle godine kompletirao mehanizaciju: presa za rol bale, traktor, zelim da prosirim uzgoj stoke kupovinom krava.Trnutno je cena mleka katastrofalna 20 din/1.65 kn, ali uz pasu i intenzivnu proizvodnju stocne hrane " a la ing Bogec" ima perspektive.Krave bih uzgajao u pasno-stalskom sistemu. Startovao bih sa desetak grla u tipu domace sareno-simentalac, a mlecnost bih postepeno uvecavao selekcijom i planskim osemenjavanjem.Inace sam medicinar po struci, pa mi veterina nije strana.
Kakva su vasa iskustva, sta se dobija i kakva je mlecnost ,kod ukrstanja holstajn x simentalac.Da li se to isplati?

Dobrodošao.Čitam ja i ono vidim 120ha :shock: ,trljam oči al opet je 120.
Cijena mlijeka vam je stvarno niska, jesi možda razmišljao o uzgoju krava-tele, pošto imaš površine jel to nebi bilo isplativije od mlijeka. Kad smo kod toga kak je kod vas cijena mesa :?:
Osobno imam par krava križanih sim x HF i mogu reći da su odlične. Poberu najbolje od obje pasmine visoku mlijećnost, dobar sastav mlijeka i kaj je meni najbitnije dugovječnost. Što se poticaja tiče sve se da dogovorit s veterinarom, papir sve trpi.

 

[vla]

@bogec
Mozda je n.visina problem, ali broj suncanih dana i temperature su visoke, uticaj Dunava,probacu.
Sistem krava-tele tesko je zapoceti, jer nema mesnatih rasa-bikova, kao kod vas, a simentalac je selekcioniran na mlecnost a i cene nisu stimulativne.Premije se kod nas isplacuju po l mleka i kvalitetu, nezavisno od umaticenosti grla.
Trenutne cene:
mleko - 20 din/1.65 kn
telad 120-150 kg - zenska 180 din/15 kn
muska 240 /20
junad 480-600kg 160 /13
krave za klanje 90 7.5

 

[bogec]

@bogec
Mozda je n.visina problem, ali broj suncanih dana i temperature su visoke, uticaj Dunava,probacu.
Sistem krava-tele tesko je zapoceti, jer nema mesnatih rasa-bikova, kao kod vas, a simentalac je selekcioniran na mlecnost a i cene nisu stimulativne.Premije se kod nas isplacuju po l mleka i kvalitetu, nezavisno od umaticenosti grla.
Trenutne cene:
mleko - 20 din/1.65 kn
telad 120-150 kg - zenska 180 din/15 kn
muska 240 /20
junad 480-600kg 160 /13
krave za klanje 90 7.5

pitam zato jer ipak je tvoj kraj podosta daleko od mene, ali ako ti kažeš da ima uvijete onda slobodno posij sirak bitnija je temperatura od količine vode, a pošto to kod tebe zadovoljava, baci se u nabavku sjemena za sjetvu

ako je simentalac selekcioniran na mlijeko, onda uzgajaj tu pasminu uz daljnje poboljšanje genetskih svojstava.
kod nas ima poticaj na litru mlijeka i na grlo, neovisno jedno o drugom, kod nas je podosta stimulirajuče, ja imam sa premijom malo iznad 4 kune po litri, što smatram jako dobrom cijenom, ali mora bit kvaliteta visoka, al to se dade postiči.
tvoje površine premašuju i to podosta količine koje kod nas imaju stočari sa 50 ili više krava, naravno da su sve oranice, tako da smatram da s tvojim površinama imaš potencijal za puno veču proizvodnju od 10 komada.

kako je kod vas sa ponudom vitaminsko mineralnih dodataka zbog samog normiranja sastava obroka,jer predpostavljam da bi želio što veču mlječnost

 

[vla]

Moje ambicije su veci broj krava, ali da startujem sa desetak, steknem neka iskustva i idem u dalje prosirenje. Korak po korak.
Sto se tice vitaminsko mineralnih dodataka tu primenjujem recepturu Ing Bogeca, vec sam kontaktirao predstavnika Schaumana za Rindavit Assco, cena je povoljna 167din/kg-13.9 kn, iako je na nasem trzistu prisutan i Sano sa Camisanom i Alltech sa njegovim probioticima.
Brizljivo pratim topagrar postove Bogeca i ucim.
Vracam se jos jednom na kura clover + orchard grass. Kura clover je jedna vrsta deteline ali ne znam sta je ovo drugo. Ovo je hit u Americi za ispasu krava, ovaca i koza, zbog prinosa, dugotrajnosti i podnosenja suse. Omjer je 30% : 70%.

 

[grabik]

Moja iskustva sa krizanjem holstajna i simentalca, ali mislim na RH odnosno crveni holstajn a ne na crni. U biti dobijem vise novca od takvog krizanca nego od mog cistokrvnog simentalca, a pocticaj tu igra malu ulogu jer je jednokratni za cistokrvno grlo i to dobijem nazad u prvoj laktaciji a poslije je poticaj isti za oba grla koliko je meni poznato.
Drugo takva krizana krava RH(crveni holstajn) sa simentalcem kolicina mlijeka joj puno sporije opada nego simentalcu , recimo poslije pet mjeseci od telenja ima od 7 do 10 litara mlijeka vise po danu od cistokrvog simentalca.
Takodje telad crvenog holstajna su sitnija i lakse se junice tele a i te krizane se vecinom skoro same tele.

A ovo sa poticajem cistokrvnog simentalca je zato uvedeno jer je recimo u svicarskoj sa uvodjenjem crvenog holstajna u zemlju prakticno istrebljen cistokrvni simentalac(pao je na 15%), zemlja koja je postojbina simentalca, takodje ovi simentalci koji se uvoze u hrvatsku imaju krvi crvenog holstajna vise ili manje iako se vode kao cistokrvni simentalci pogotovo simentalci koji imaju dosta mlijeka.
Znam za slucaj za tele od steone junice iz uvoza iz njemacke za koju je pisalo u papirima simentalka, takodje i za bika a tele je bila tamno ljubicasta varijanta crvenog holstajna izuzetno mljecna.

Ako neko gaji goveda zbog mesa krizanje nije dobro jer mlijecni tipovi imaju finiju gradju i manji prirast i manje mesa.

Goveda krava tele su druga prica i evo jedan slucaj odavde o takvim junicama koje su uvezli i podjelili ljudima.
Radilo se o nekoj pomoci iz inostranstva kao pomoc seljacima (kraj devedesetih) i netko da bi "zaradio" na tome nije uvezao junice simentalke ili holstajn vec neko crveno govedo iz madjarske sistem krava tele(telad koja su se otelila nisu im rasli rogovi). Ljudi koji su to uzeli samo sto nisu izginuli sa njima.

Koliko je to bilo divlje govori da je steona junica u sedmom mjesecu iskocila iz kamiona a da vozac nije jos ni rampu spustio a ona je preskocila i kapiju od 1,5 metar visine i da nije bilo pasa koji su je napali u dvoristu i ostalih krava u staji koje je cula pa sama uletila u staju ko zna gdje bi zavrsila, (vjerojatno bi ju lovci lovili po njivama) , nije se izjalovila otelila se normalno.

Te krave nisu dale blizu da im se pridje a ne da ih se pomuze, udarale i glavom i nogama, da ne pricam sta su sve ljudi pokusavali da ih pomuzu kad su se potelile ,neki su probijali zidove na stajama pa su ih konopcima privukli i vezali za zid i onda kroz tu rupu su ih muzli , zamislite cirkusa . Jedan je cak kravu ubio, rekao je bolje ja nju nego ona mene.
Ostale su zavrsile u klanici , bilo je i na TV o tome pa su ljudima kod kojih su jos bile krave pokupili nazad i dali neke druge nisu morali nista ni da vracaju ni da placaju.

 

[bogec]

Moje ambicije su veci broj krava, ali da startujem sa desetak, steknem neka iskustva i idem u dalje prosirenje. Korak po korak.
Sto se tice vitaminsko mineralnih dodataka tu primenjujem recepturu Ing Bogeca, vec sam kontaktirao predstavnika Schaumana za Rindavit Assco, cena je povoljna 167din/kg-13.9 kn, iako je na nasem trzistu prisutan i Sano sa Camisanom i Alltech sa njegovim probioticima.
Brizljivo pratim topagrar postove Bogeca i ucim.
Vracam se jos jednom na kura clover + orchard grass. Kura clover je jedna vrsta deteline ali ne znam sta je ovo drugo. Ovo je hit u Americi za ispasu krava, ovaca i koza, zbog prinosa, dugotrajnosti i podnosenja suse. Omjer je 30% : 70%.

po meni je to ok da kreneš sa manjim brojem i stekneš iskustvo , jer sve drugo bi bilo srljanje grlom u jagode

što se tiče vitaminsko mineralnih dodataka i firme alltech, valja pripomenuti da je alltech firma koja se bavi proizvodnjom bakterija koje se koriste u svim tim vitaminskim pripravcima, pod nazivom yea sac 1026, to koriste svi, od schaumanna na dalje.
uporabom schaumanna i to dužom uporabom se vidi prednost, bolja plodnost krava, bolja sinteza proteina, probava radi perfektno, bolja produkcija mlijeka, naravno uz izbalansiran obrok.ima jedna stvar koju ne mogu prikrit na vrečama schaumanna, a to je datum trajanja koji je otisnut na vrečama na dnu velikim slovima i brojkama sa pisača, tako da naljepnica mora se podudarat sa tim, ai prodaja je velika kod nas tako da je stvarno svježa roba
sano, majko mila, što su naši upropastili sano da to čudo jedno, jedino su lijepe šarene vrečice, a u njoj katastrofa, nude po kučama,. njihovi kakti sales menađeri opsjedaju ljude, rade neke bjesne izračune, kak bi to sve trebalo bit ako se upotrebljava sano, i ljudi naravno uzmu, uzme si svatko ko šta hoče, i nakon mjesec dana intervenira terenac iz mljekarske industrije, sve je u mlijeku palo, od količine do kakvoče, i to sam vidio na svoje oči puno puta, i ljudi se vračaju na neke stvari koje su koristili prije dotičnog ili traže dalje.
nije to više sano koji je imao hs1000, ovo sad ne zadovoljava visoku proizvodnju, nažalost imamo tvornicu ali to nije to, velika šteta a imali su predispozicije i tržište.
al da se mi vratimo kravama, gle ovako , mješanje pasmina ima svojih prednosti, ali na duge staze nije efektno, naime nakon par generacija nebuš ni sam znao s čim da ih osjemenjuješ, proizvodna svojstva če se izgubiti i dobiti češ prosječnost u ničemu, valja osjemenit npr holštajna sa simentalcem radi poboljšanja otpornosti il mlječnosti ali takva križanja su poželjna raditi u selekcijskim centrima pod strogom kontrolom gena da bi se strogo dobila željena svojstva.
imam i ja par križanih i sito su dobra svojstva, ali nastaje problem kako i s čim osjemeniti da se nešto zadrži ili poboljša, a to je več znanost.
stoga moja preporuka bi bila holstein, i tradicionalno simentalske zemlje imaju večinu holštajna, a kolko sam shvatio ti bi išao na mlijeko, ali ako imaš bolje uvijete za simentalce uzmi njih i osjemenjuj ih sa bikovima koji su selekcionirani na svojstvo mlijeka.
a svemu tome mora predhodit dobra priprema krme jer bez toga nema mlijeka ni da je najbolje grlo

e da one trave koje si spomenuo, tražim seminarski rad iz engleskog koji sam imao, bila je tema baš o svim travama u americi, ali dok ne nađem ovako u americi su jako raširene trave koje bi se kod nas zvale oštrice, vlasulje, smiljkite....
e sad clover je djetelina, crimson clover inkarnatka, orchard grass je vočarska trava ali to su te vlasulje, ali kod nas prevladavaju drugi uvijeti, tla i s tim druge trave.
najbolje su ljuljevi u raznim izvedbama, od engleskog za pašu i košnju, do križanca, pa do francuskog i talijanskog ljulja koji su košni tip,.
djeteline bijela za pašuniska, crvena, perzijska za košnju visoke.
da bi napravili dobru preporuku trebam znati šta kod tebe uspjeva.
kolko je od tebe daleko šar planina i zaječar?i el još ta tvornica radi onaj lijepi porculan, joj ima tak lijepih servisa za jelo od porculana zaječar, to mi šteta koristit kak je lijepo sve u renesansnom stilu, ko da sam u dvorcu

 

[ŠANANA]

Evo sad sam pročitao ovo kaj veliš za sano i camisan, ma užas, imam takvo sranje doma, moral bidem iti na shaumana pošto poto, jer kaak veliš nisam jedini kaj ima takvu situaciju! :roll:

 

[vla]

Bogec, drago mi je da te nesto veze za ovaj kraj.
Sar planina je jako daleko, to je jug Srbije. Zajecar mi je blizu, 60 km, iz pivare uzimam treber.Usput, sa cime se treber moze mesati da bi se napravila dobra silaza i u kom omjeru? Fabrika Kristal Zajecar je propala, ne radi vec par godina, pa nas na nju mogu samo podsecati njeni lepi proizvodi koje si pomenuo.
Hvala na savetima i informaciji za Schauman-a.
Jesenas sam propustio setvu ljulja, jer nije bilo semena, ali na prolece stratujem, seme nabavljeno.
Da li se na ljulju moze raditi pregonska ispasa, koji ljulj i kako koristiti pregone.
Iako je zemlja V kategorije, kod mene uspeva lucerka, crvena detelina /dobar prinos sena/. Valjda ce i sirak jer mi je kukuruz dobar.
Jasno mi je da bez dobre ishrane, nema mlecnih krava, pa se zato raspitujem za formiramnje dobrih pasnjaka /postojece povrsine postepeno zameniti novim/, a za proizvodnju ostale kabaste hrane pocecu po uputstvima sa tvojih postova.Volim uvoditi novine i pratiti rezultate rada i verujem savetodavnoj sluzbi Ing Bogeca.

 

[bogec]

Bogec, drago mi je da te nesto veze za ovaj kraj.
Sar planina je jako daleko, to je jug Srbije. Zajecar mi je blizu, 60 km, iz pivare uzimam treber.Usput, sa cime se treber moze mesati da bi se napravila dobra silaza i u kom omjeru? Fabrika Kristal Zajecar je propala, ne radi vec par godina, pa nas na nju mogu samo podsecati njeni lepi proizvodi koje si pomenuo.
Hvala na savetima i informaciji za Schauman-a.
Jesenas sam propustio setvu ljulja, jer nije bilo semena, ali na prolece stratujem, seme nabavljeno.
Da li se na ljulju moze raditi pregonska ispasa, koji ljulj i kako koristiti pregone.
Iako je zemlja V kategorije, kod mene uspeva lucerka, crvena detelina /dobar prinos sena/. Valjda ce i sirak jer mi je kukuruz dobar.
Jasno mi je da bez dobre ishrane, nema mlecnih krava, pa se zato raspitujem za formiramnje dobrih pasnjaka /postojece povrsine postepeno zameniti novim/, a za proizvodnju ostale kabaste hrane pocecu po uputstvima sa tvojih postova.Volim uvoditi novine i pratiti rezultate rada i verujem savetodavnoj sluzbi Ing Bogeca.

da nekad dok su se moji starci vjenčali svi su donosili za dar porculan zaječar ( mislim da večina ljudi u hrvatskoj ima nešto od te tvornice u vitrinama i ormarima), i stvarno to su prekrasni tanjuri, šalice, tacne, divota, i to je bio porculan na velikom glasu i imao veliku cjenu i kvalitetu, sad nekad pogledam u te kutije da se prisjetim kak to izgleda, eto sad se nude tanjuri žnj klase , nema na njima onih lijepih motiva djevojke i mladiča pod drvetom i slično.

ajmo mi na konkretno, pivski trop je kratkotrajno krmivo, njega spremaš samog i dosta brzo trošiš, jer je pod utjecajem zraka a več je bio profermentiran, znači redovita vožnja i potrošnja i nema problema.

ako imaš engleski ljulj onda može pašnjački tip cjele godine, dok talijan je više košni tip i ne podnosi gaženje.
ako uspjeva lucerna i djetelina onda ipak imaš visoku klasu zemlje, a ako je dobar i kukuruz onda bude i sirak to sigurno.
na prolječe posij ljulj, jača gnojidba i bude dobar, bude tu mase
i kako če sezona iči bude se riješio dio po dio problematike
isplaniraj si ako su ti pašnjaci u mogučnosti da se obrađuju, da dio preoreš, posiješ npr kukuruz, il sirak, pa čemo polako to opet pretvorit iduče sezone u novi pašnjak ili pravu parcelu za košnju ljuljeva

da li je kod vas opčenito problematika nabave sjemena, da li sjemena nema ili je loš izbor?

 

[vla]

Situacija sa semenskim materijalom je sledeca:
Grasak,grahoricu, sirak i sudansku travu proizvodi Institut za ratarstvo u Novom Sadu, semena ima, cena povoljna, ali stocari malo koriste, nesto malo u Vojvodini, ali tamo su se svi bacili na ratarstvo.Neznanje i nedostatak prakticnih saveta i primena u ishrani stoke je glavni problem.
Glavna krmna kultura je lucerka, ima je u izobilju, svi je uzgajaju i prodaju samo kao seno i ima nesto crvene deteline.
Ljuljeva nema, i seme se tesko nabalja.Niko prakticno ni nezna pravu tehnologiju uzgoja-tvoji postovi zlata vrede.
Malobrojni stocari uglavnom prave kukuruznu silazu i to je kraj i vrh ishrane u stocarstvu.Senaza se ne radi jer nema adekvatne mehanizacije.Zato nam je stocarstvo na niskim granama, da ne kazem propalo.
Moramo grabiti krupnim koracima napred, ugledati se i uciti od vas u okruzenju.

 

[bogec]

Situacija sa semenskim materijalom je sledeca:
Grasak,grahoricu, sirak i sudansku travu proizvodi Institut za ratarstvo u Novom Sadu, semena ima, cena povoljna, ali stocari malo koriste, nesto malo u Vojvodini, ali tamo su se svi bacili na ratarstvo.Neznanje i nedostatak prakticnih saveta i primena u ishrani stoke je glavni problem.
Glavna krmna kultura je lucerka, ima je u izobilju, svi je uzgajaju i prodaju samo kao seno i ima nesto crvene deteline.
Ljuljeva nema, i seme se tesko nabalja.Niko prakticno ni nezna pravu tehnologiju uzgoja-tvoji postovi zlata vrede.
Malobrojni stocari uglavnom prave kukuruznu silazu i to je kraj i vrh ishrane u stocarstvu.Senaza se ne radi jer nema adekvatne mehanizacije.Zato nam je stocarstvo na niskim granama, da ne kazem propalo.
Moramo grabiti krupnim koracima napred, ugledati se i uciti od vas u okruzenju.

ja sam nabavio ove godine sirak zrnaš isto novosadska produkcija, ni neznam kako izgleda uživo, to če bit malo pokusno polje s tim sirkom.
eto grašak, grahoricu, sirak i sudansku travu možeš jako dobro iskoristit u ishrani krava, i to perfektno.pogotovo imaš sigurnost nabavke sjmena jer nije jako traženo kod vas i tu možeš uhvatit veliki zamah napred
kod nas ima sjemena ali grašak i sirak su na rezervaciju, dok djetelina i ljuljeva ima.
eto ti imaš sad balirku pa češ moči raditi sjenažu i vidjet češ koja je to razlika u kvaliteti ishrane spram sjena, možeš uhvatit i mali djelič vremena između kiša kad nebi nikad mogao osušit u sjeno ali sjenažu češ moč napravit u optimalnim rokovima.
ima i kod nas zaostale stočarske proizvodnje, ali to je više zbog tvrdoglavosti i nebrige za krave, jer jednostavno ne žele dat toj kravi ono što joj treba a imaju velika očekivanja.
što se tiče ljulja, čudim se da to kod vas nije razvijeno, da nema sjemena, ni tehnologije, ipak je vojvodina bila primjer, ali ko što veliš oni imaju lucernu i djeteline i drugo je sve ratarstvo.
budeš ti baratao ljuljevima i te kako,a krave če ti to vratit

 

[tine]

Dva dana me nema, a vi natrpali zilijon postova...

Bude malo bez reda, kako mi ide iz glave.

U vezi križanja simentalca i holsteina: koliko sam razumeo, ti bi pretopio stado iz simentalca u holstein. Kod nas su se u zadnim 45 godina dva puta pretapala stada. Početkom 60-ih godina se mom području političko uvela simentalska (lisasta) pasmina, koja je na zamjenila cikasto (bohinjsko) govedo. Bila je republika podijeljena na teritorije za lisastu i smeđu pasminu. U ono doba društvenim farmama se uvezlo holstein i jersey krave.
Krajem 70-ih i u 80-im godinama bila je potražnja po holstein rasplodnoj robi, pa je dosta stada ponovo pretopljeno u holstein.
Za prvo pretapanje ne znam kakva su bila osobna iskustva, a za ovu drugu rundu, generalno kažu, da su se zaje..li. Zbog heterosisa su imali toliko loše robe, da bi bilo jeftinije prodavat čistog simentalci i, makar skuplje, kupovat holsteina.
Znači vla, ako imaš neku xy svepreko iskrštanu pasminu, bila bi bolja za uzgoj krava tele, a možeš i pretopit, pa bi makar imao i jedno B stado, koje bi ti bilo za uzgoj krava-tele, kuda bi 'plasirao' blago, koje bi ti ne odgovaralo. Te krave bi osemenjivao mesnim bikovima.
U informaciju oko pretapanja: US holstein savez klasificira krave u 'grade' i pedigre klasu. Krava bez podataka o podrijetlu, koju registriraš se tretira ko grade, a potomci poslije 4 generacije, dobiju pedigre. Da se razumemo, i grade klasa krave izgleda holstein, da ne bi neko mislio, kako se za takvu može registrirat već P generacija simentalca.

Krma: kad si nabavio roto balirku, mislim, da ti pretstoji obavezno i nabava omotača za bale. To s sobom nosi vrhunski obrok za sjenaže za tvoje krave, a i ekstra trošak od oko 3-5 Eura po bali za foliju (ne znam, kakve su cene u SRB, a i u generalnom se ne zna, kako se budu okrenule za sezonu 09, planira se pad od oko 2,5-3 Eura po roli 750 mm folije).
Pošto imaš najverovatnije jednu od prvih balirki u Timočkoj krajini, budi spreman, da ju u ovoj i sledećoj godini amortiziraš u najvećem obimu. Tu temu možemo nastavit u mašinskom delu foruma kod balirki.

vla
Za koju klasu mleka je ta cena od 20 din?

Probaj naložit koju sliku, da vidimo, kako ti izgledaju tereni.

 

[Vedran]

Koliko bi kilograma sijena i smjese trebalo dnevno dobiti june u tovu od 150 do 500 kg?

 

[Mike]

Koliko bi kilograma sijena i smjese trebalo dnevno dobiti june u tovu od 150 do 500 kg?

ima raznih izračuna i preračuna koji u praksi baš i ne vrijede previše...mogu sam reči kak je kod mene...držim bikove slobodnim načinom i jako je teško odrediti neki točan obrok po pojedinom grlu jer neki jedu više neki manje...ja im stavljam u obrok dovoljno za cijeli dan tak da imaju od jednog obroka do drugog i uvijek neki jedu,neki preživaju :mrgreen:
...sijena ne dobivaju puno,jednu kockastu balu na 15 grla,ostalo je silaža i smjesa,ak pojedu više dam im više ak ne pojedu sve malo smanjim :mrgreen:

 

[vla]

@tine
Cena mleka extra klase do nove godine je bila 24 din, a sada 20 din/0.21e, ponizavajuce.
Ista je cena kravljeg, ovcijeg i kozijeg mleka.
Slike slede sutra, dok napravim izbor, jer ih ima puno.
Posalji mi cene gikova-ceza koje prodajes jer drzim i konje Lipicanere i idem na fijakerijade.
U kojim ratarskim kulturama ima najvise by pass proteina za ishranu krava?