Landini

[Axial]

ako je baš toliko bitno jako skretati pod opterećenjem možda bi bilo dobro da razmisliš o kuboti ili nekom rusu.....

 

[mladenko]

Pa dobar ti je ajnslag, ali ne isplati ti se zezati s tim u odnosu na puknuca, ne bude on tebi dojavio da je njemu škripi lomi,lupi nego bude jednostavno pukao, pogotovo kad je prednji pogon uključen, dobro ti veli plus, to je radjeno početkom devedesetih i to je max koliko su mogli izvući, današnja tehnologija je drugačija. Aki ti pukne kriz, zamjesko nemaš, vec cijelu poluosovini a ona 2.200 € + PDV, pa te ja pitam jel pod 45 ili 55???

 

[ZJ]

Unutarnji kotač 50…55 st, bez brige.
To je mali traktor s malim prednjim kotačima.
Graničnici su upravo onoga kaj ti je @Axial rekel.

IHC, npr., ima nekih 45st s jednim križem.

 

[smilan]

Ja bih rekao da inžinjeri u ovom slučaju nisu brinuli za maksimum zglobova nego za prostor koji je potreban kotačima kad skreću jer graničnici nisu fiksni već se da igrati s njima. E sad, ja sam probao skinuti kpt graničnike i podigao traktor i probao okretati... Ide bez zapinjanja.. Ali na kraju sam ipak vratio graničnike za svaki slučaj i podesio ih da ima malo još rezerve za otpustiti. Opet napravio pravu probu i nisam čuo ništa iz prijenosa da krči ili lomi, nadam se da sam dobro odradio i nisam na više od 45 stupnjeva podesio

" Plus" je objasnio jedan dio sa kojim se slažem, a samo bi dodao još. Na krstovima pstoje prihvatljive zone ili uglovi kad se prenosi maksimalna snaga( sila) medutim povećanjem ugla taj koeficijent opada jer sam ugao mehanicki dodatno vrsi otpor, te prelazi u kriticnu zonu, da bi bilo jasnije (teoretski kad dodje u ugao 90 tad je blokirano kretanje osovine ma kakav bio krst i to je mrtva tacka.). Vjerovatno negdje u tehnickom upustvu to piše, ali ko to može naći. Ako bi presao u tu kriticnu zonu nemora da se odmah javiti neki zvuk, zvuk će biti ako je nastupilo ostećenje. Najkriticnija zona je položaj kad traktor u velikom nagibu treba krenuti unazad sa uslovom zakrenutih tockova u max. Tada na prednje tockove pada veći dio tezine te opterećuje tocak da ne proklize što je uspon veći to je taj koeficijent veći. U takvom polozaju ako je u kriticnom uglu nakrenutosti točka može i nemora stradati krst ili zglob. Gle postoji još jedan parametar, zbog prinuđenih mjesta gdje da se postave zgobovi krajnice i kugle na nekim osovinama se javlja da prilikom zakretanja tockova iz pun desni ili pun lijevi tockovi nisu paralelni već obično unutarnji može da zauzme veći ugao, ako se u radu kugla rashaba a može nekad i ohoo, onda taj točak dodatno pobjegne, te se može preklopiti i preko te dozvoljene zone u kritičnu. Da bi se to izbjeglo ptrebno je da su na oba točku pravilno naštimani granicnici u oba smjera. Ako nema graničnika za oba smjera tad može nastupiti neželjena podledica. Bježanje tockova na imt bez prednjeg pogona je najuvidljivije.

 

[plus]

Unutarnji kotač 50…55 st, bez brige.
To je mali traktor s malim prednjim kotačima.
Graničnici su upravo onoga kaj ti je @Axial rekel.

IHC, npr., ima nekih 45st s jednim križem.

Molim te, usporedi te podatke s vojnim Pinzgauerom, koji je konstruiran za opake situacije.
Također nema kao ovaj traktor križeve kardana, nego ako se ne varam ima homokinetičke zglobove.
Ako se ne varam, ni on nema kut više od 42 stupnja. Nisam više siguran, godine su prošle, mnoge.

A kako akermanov sistem ako to možemo tako nazvati, na tom traktoru podnosi taj kut skretanja kotača koji predlažeš?
Ja mislim da u vrlo sporoj vožnji možda bi nekako funkcioniralo, ali u nešto bržem i opterečenom režimu vožnje, koji je i @smilan spomenuo, brzo bi vrag odnio šalu.

Molim te napravi usporedbu s pincom i objavi.
Hvala unaprijed.

 

[ZJ]

Neke stvari jednostavno znam...svi traktori s novijim mostovima imaju kut zakreta 50...55°, tak da Landini nije izuzetak. Čak je njihov model Globus imal kut zakreta od 60°.
Taj most (trebal bi biti Dana Spicer) ima relativno mali moment na poluosovinama jer ima male kotače i planetarne reduktore, a sve skupa se vrti negdje do 1000o/min pri 40km/h...
Ak unutarnji kotač zakreće 55°, vanjski ne skreće više od 50°. Kak je unutra dvostruki (CV) zglob, to je zakret na svakom maks 27,5°. To je zanemariv kut za kardanski zglob, a pojavljuje se relativno u kratkom vremenu, a i sve skupa se relativno sporo vrti.
Čisto za usporedbu: na beraču kukuruza sam imal dvostruki zglob, i kut zakreta je bil reda do 80°, pri okretanju na glavicama, pod znatno većim momentom nego ga ima ta poluosovina, pa mu se nije nikaj dogodilo.

No nevažno...dovoljno je pogledati kataloške podatke od njegvog nasljednika:

i Same i NH, makar koriste mostove različitih proizvođača:


@damirko, namjesti anšlag kak ti paše, i nastoj ne prelaziti 55°.

 

[damirko]

Meni se čini da most ima kapacitet za tih 55 stupnjeva jer kad skinem graničnike toliko otprilike i smota. A po nekoj logici, graničnici se drže na racjepki, i ako bi ona ispala, napravili bi havariju. Sumnjam da je sva zaštita od preopterećenja mosta na jednoj rascjepki

 

[brgud]

Pa i ti graničnici su postavljeni tu iz nekog razloga iako ih drže samo rascjepke oni imaju svoju funkciju. Ako u kojem slučaju rascepka ispadne i graničnik ispadne ili se pomakne iz svoje prvobitne pozicije neće se odmah desiti neka veća havarija ali ako se radi duže vremena i pod većim opterećenjima na tim zglobovima i kardanskim križevima , naravno da će oni više dolaziti u radne kuteve u kojima trpe veća opterećenja pa samim tim i veće (za početak) veće habanja što dugoročnije donosi postepenu havariju. Upravo da se to NE bi događalo tu su graničnici, samo paziti da su graničnici na svojoj poziciji .

 

[Axial]

Nije toliko bitno koliko se kardanski spoj brzo vrti, bitno je koliko snage 'teče' kroz kardanski spoj.... i naravno kada teče ta snaga koliki je kut kardanskog spoja. Kada teče snaga kroz kardanski spoj a kardan je pod manjim kutem ('skoro ravan') taj kardan će trajati puno duže nego onaj kardan kroz koji teče ista snaga a radi pod većim kutom (....'it's logical'....). Walterscheid je razvio i metodu kojom se utvrđuje koliko je smanjenje trajnosti kardanskog spoja u ovisnosti od vrste i kuta pod kojim radi kardan i snage koja teče kroz taj kardan. Kod priključnog vratila traktora zato je dobro prilikom kopčanja namjestiti toplink da priključna vratila budu paralelna u radu strojeva, to jako povećava vijek trajanja kardana. Izračun trajanja kardanskih vratila - koga to zanima - možete pronaći u walterscheidovom katalogu za kardanska vratila. Ja sam to davno gledao i sjećam se da stvari tamo nisu linearne, to jest nakon nekog određenog kuta križevi se jako brzo počinju trošiti. Uglavnom isplati se PV uvijek namjestiti da stvar bude što ravnija u radu (bitno je kako je namješteno kada snaga teče kroz spoj).
Iz ovoga zaključujem da će isto tako to raditi i na prednjoj vuči traktora, sa time da kada su kotači jače smotani - trajnost se smanjuje. Ionako su kotači uglavnom ravno, a rijetke su situacije da se nešto teško vuče kada su kotači do kraja smotani. A to je i prilično mali (lagan) traktor, tako da tu ne bi trebalo biti problema. Daleko veću ulogu u trajnosti imaju bočni reduktori u glavčinama (ako su ugrađeni) nego tih par stupnjeva više ili manje koliko ćeš više zakretati kotače. A ulogu u trajnosti kardanskog spoja imaju i mazalice za podmazivanje igličastih ležajeva (ako su ugrađene) i pravilno podmazivanje istih..... ali to je već neka druga (interesantna) priča.

 

[plus]

Trebam info oko ajnšlag na traktoru. Volio bih iskoristiti puni potencijal ovog mosta radi manevriranja u voćnjaku...

U prethodnoj raspravi si dobio nekoliko komentara, probaj se sad snači. Nitko od nas nije napisao ja sam kod sebe to napravio, isprobao, imam s tim iskustvo nekoliko godina, sve je kod mene bez problema.

Imam graničnike koji se sastoje od bolcna i 2 čahure duža i kraća koje se mogu premještati i povećavati i smanjivati kut skretanja. E sad mene zanima da li se mogu obje čahure maknuti,

Mogu, slijedi riječ ali

da li bi kardani to podnijeli i kako to testirati?

Tu nemamo zajednički jezik nakon par razmjena mišljenja. Kako testirati, jednostavno, na traktoru poskidati na tvoj rizik sve graničnike, ograničenja i onda ga staviti u realnu eksploataciju. S njim tako podešenim, poštelanim u taj voćnjak i neka radi sve što tebi treba. Ako bude iz dana u dan sve išlo kako treba onda super za tebe, dobio si što si želio. Ako nešto pođe po zlu, naučio budeš gdje su traktoru bile granice i financirao eventualne troškove za dijelove.

Ne želim biti bezobrazan time što se vračam na prvo pitanje, tako mi je bilo lakše odgovoriti.

Ja dalje u ovoj raspravi ne bi sudjelovao, mislim da sam svoj stav o kardanima dosta jasno napisao. No to je samo moj stav, nije obveza za bilo koga.

Lijep dan želim svima, što manje sunca, a više hladovine koristite 🌞🍺🥂🍷

 

[plus]

Čisto za usporedbu: na beraču kukuruza sam imal dvostruki zglob, i kut zakreta je bil reda do 80°, pri okretanju na glavicama,

Kad si več ovo svoje spomenuo, hajde da se pohvalim s našim glupostima. Pokojni tast je imao welgericu balirku, s njom je par godina radio i usluge drugima. Svakih par dana sam ja popravljao jedan od kardana, koristio je mislim 3 kom, uvijek je imao rezervu.
Ja dojdem doma z posla iza 14 h, vrata između nas lupe tap, tap. Ide tast. Moraš mi popraviti kardan i tak nemam pojma kolko put, nekoliko godina. Ili veli okretal sam se kraj nasipa pruge zvinul sam ga, ili pobral sam nekakvo železo v slami, jako je zružilo i strgalo se "nekaj". Pažnja mu je bila zadnja briga, ima on tko popravlja. On je isprobal "sve moguće granice mogućnosti", uglavnom sam poslije ja nahebo, on bi se maknuo, dok sam ja molio...
Zgadilo mi se kroz sve to, traženje gornjih granica nemogučega... 👋