Evo konačno i osovine doma, danas ujutro se dogovorim da dolazim u 8 po nju, i tak je i bilo, ovo bu i više nek dobro meni, jedva smo ju 2 utovarni kak je teška.
Išel sa auto prikolicom po nju.
Zagurtnal sam da sam siguran da mi nebu opala još do doma kam, normalno gurte su sa atestom još 2 godine, tak da me nije bilo strah.
Provjera kak se kaj drži, usput kava iz pekare, nikam niš nije prešlo.
Odma sve na stol da vidim kak i kaj.
6,5x6,5 je, to bu i više od 10 tona kaj meni i treba.
Neznam kaj sve nema na sebi, sve moguće ima živo i neživo, dodatke svakakve.
Brenze su bile, sad to sve moram raskopat i pogledat kak je nutra, pakne, lagari, mazalice kaj ima.
Čak gledam kad ima sve te dodatke na sebi da složim ABS, ESP i ko zna kaj još, kad ima mogućnost. Pa onda zakaj ne iskoristiti to maximuma.
I kaje najbitnije dobil sam ju čist skoro zabadav, za 100 eura, malo mi je spustil jer je videl da sam jako jako ozbiljan kupac. Cijena je bila 160 eura.
Tak bitno da je ona doma, sad kad bu zdravlja i cajta ide u proizvodnju, dal bu to ovu godinu, drugu, ili za 5 ja neznam, al bude. Meni se ne žuri, kak sam rekel htel bi ju napravit kak Bog zapoveda.
A ne nekak napol ili kaj ja znam kak.
U svakom slučaju bude raketa prela kad ju zakopčim.
Sad još moram ime smisliti, boju neku, upite direktno prema tvornici lakova moram slati, kontaktirati više vrsta inžinjera, projektante, dizajnere, dečki kaje stim posla da poludiš koje su to brige. I kaje najbitnije zaštiti patent kompletnog projekta, jer kak danas svi delaju jen drugoga kopiraju. Mene sigurno nebuju.
Evo dečki zdravi i veseli vi meni bili.
