Uzgoj lijeske

[oljasi]

Ja sam mu ostavio do sada cca 100.000 kn i nije mi žao.
I dalje ljudi sade više šljivu i jabuku samo je sada lijeska medijski više eksponirana jer je "nova kultura".
Čovjek radi sa lješnjakom 20 godina.
Inače od kada država potiče podizanje višegodišnjih nasada više zarađuju vlasnici rasadnika nego sami vočari.
Uvijek bi radije kupio sadnicu od njega nego od nekoga tko prodaje sve.
Pozdrav i manje "Hrvatskog jala"

 

[oljasi]

Jel ta tona po hektaru u ljusci ili bez nje?
Mislim da je to 1 tona očiščenog lješnjaka.
1000 x 40kn/kg = 40.000
Prosjek je 2.5 tone po hektaru u ljusci i kada se očisti
i osuši to ti je otprilike to.

 

[krki]

Neznam jeste vidjeli u novom Gospodarskom Listu se spominje ljeska i orah ?
Kažu da je zarada na ljeski 40.000 kn na hektar a prosječan prinos 1 tona na hektar , to se malo razlikuje od onoga što ste vi komentirali .

Mogu odskenirati stranicu ali nema puno o toj temi ?

pa nije baš tako to se misli na 1 tonu očiščenog lješnjaka a ne u ljusci

znači po ha prosječno 1 tona čistog a u ljusci 2 tone sad kolko če neko imat tona ili kila po ha to zavisi od više toga klima ljudski faktor navodnjavanje prihrana itd

 

[krki]

ja kupio još 2 ha zemlje za 40 000kn pa sad razmišljamn jedan ha mi je uz kuče i asfalt 30km od zagreba svi priključci dal da sadim tu isto ljesku ili možda nešto isplativije jel je to prvoklasmna zemlja pjeskovita i raste povrče voče sve živo ,samo kaj treba puno više vremena uložiti a to mi se neda i s ovim imam malo vremena za obitelj

ima ko kavu ideju kaj bi bilo dobro posaditi osim ljeske

 

[tine]

ima ko kavu ideju kaj bi bilo dobro posaditi osim ljeske

Možda kavanicu?

 

[krki]

ha ha

 

[Slavonac]

ja kupio još 2 ha zemlje za 40 000kn pa sad razmišljamn jedan ha mi je uz kuče i asfalt 30km od zagreba svi priključci dal da sadim tu isto ljesku ili možda nešto isplativije jel je to prvoklasmna zemlja pjeskovita i raste povrče voče sve živo ,samo kaj treba puno više vremena uložiti a to mi se neda i s ovim imam malo vremena za obitelj

ima ko kavu ideju kaj bi bilo dobro posaditi osim ljeske

Možda lavandu? 8)

 

[krki]

lješnjake i gotovo

 

[Mister x]

Neznam jeste vidjeli u novom Gospodarskom Listu se spominje ljeska i orah ?
Kažu da je zarada na ljeski 40.000 kn na hektar a prosječan prinos 1 tona na hektar , to se malo razlikuje od onoga što ste vi komentirali .

Mogu odskenirati stranicu ali nema puno o toj temi ?

Netrebaš, jesi li to čitao?

Obrisan neispravan link.

To je eko proizvodnja a to su prihodi malo slabiji kao i u svakj grani koja vrši proizvodnju na ekološki način.

 

[Ratarko]

@Mister x

Netrebaš, jesi li to čitao?

Ne , ovo je bilo u novinama , evo skenirao sam .

Obrisan neispravan link.

 

[krki]

Na osnovu predavanja o lesniku i razgledanje plantaze u Decu a i garancije da su sadnice SERTIFIKOVANE odlucujem se za kupovinu 370 sadnica (2.5evra + 8% pdv ili 2.7 evra ?=999 evra) od firme poljoprivrednog gazdinstva Hazelnut & Leska” d.o.o. Aleksandar Petrovič 064/640-26-91 Plantaža: selo Deč , opština Pečinci.

Deo iz publikacije:
- Sadni materijal
Sadni materijal koji je koriščen za podizanje plantaže je dobijen iz matičnog zasada podignutog sa sertifikovanim sadnicama iz Italije. U kvalitete sadnica možete se uveriti obilaskom plantaže, utvrđivanjem prijema i stanja leske kao i pregledom ožiljenosti korenovog sistema.

Posle branja kukuruza nasli smo se u neudumici jer je potrebno da sve sto se unese u zemlju u skladu sa njenom pripremom mora da ’’slegne’’ (odredjeno vreme odlezi). Iako je bili suvise suva zemlja za oranje zbog vremena koje je bilo sve manje (neznajuci da cemo imati lepu jesen) pristupili smo dubokom oranju.Pre toga smo bacili stajnjak Posle toga po redovima gde bi trebalo da se zasadi lesnik a pred kisu bacilli smo djubrivo MAP (NPK 12:52:00) i krecno djubrivo.
Posle toga je sledilo ogradjivanje , sto je muka velika a i prica za sebe.
Zbog suve zemlje nismo mogli da izvrsimo tanjiranje cele povrsine tako da smo potanjrali samo redove gde se sadi (izmedju ostaje oranice) prvo velikim traktorom pa potom manjim traktorom.Mislio sam i frezom ali mnogo je suvo!
Dan pre sadnje izvrseno je postavljanje pravca za redove u skladu sa cime je izvrseno kopanje rupa (praceno planom rasporeda sadnica).
Pre nego sto smo definisali ukupan broj sadnica izvrseno je planiranje rasporeda sadnica:
Premeri se njiva (72x76m)
Oduzima se po 3 m od ograde kako bi traktor prolazio (pri tome se uzima u obzir da u prvom i poslednjem redu, prva i poslednja sadnica se izbacuje kako bi traktor mogao da ne udari sadnicu prilikom okretanja traktora)
Znaci sadi se na 69x72m
Definise se razmak sadnje :5x2.5m
U zavisnosti od slucaja do slucaja definise se razmak sadnica:4x4;5x3;4,5x4,5....
Gusta sadnja znaci da ce se veci prinos ostvariti (pre se vrati ulozeno) ali u periodu posle 10 godine mora da se izvrsi secenje zbunova jer posto lesnik voli sunce a pocinju jednom drugom da smetaju (tokom zime vrsi se secenje svakog drugog). Pitam se da li ovo neko radi, jer u prici sa vlasnicima teskog srca na tako nesto pristaju tako da u redu iseku ono sto bas smeta oko 2-3 zbuna po redu.
RASPORED SADNICA
RED
1. TONDA GENTILE DELLE LANGHE ?=26
2. TONDA GENTILE DELLE LANGHE ?=26
3. TONDA GENTILE ROMANA ?=27
4. MORTARELA (oprasivac – nije na nasoj sortnoj listi) ?=26
5. TONDA GENTILE ROMANA ?=27
6. TONDA DI GIFFONI ?=26
7. TONDA GENTILE ROMANA ?=27
8. TONDA GENTILE ROMANA ?=26
9. TONDA GENTILE DELLE LANGHE ?=27
10. MORTARELA ?=26
11. TONDA GENTILE DELLE LANGHE ?=27
12. TONDA GENTILE DELLE LANGHE ?=26
13. TONDA GENTILE ROMANA ?=27
14. TONDA GENTILE ROMANA ?=26
ili
TONDA GENTILE DELLE LANGHE ?=158 kom
TONDA GENTILE ROMANA ?=134
TONDA DI GIFFONI ?=26
MORTARELA ?=52
Znaci 14 redova (zaboravih njiva je od polovine malo pod nagibom )
Tako da kada se uzima zemlja za analizu najvise uzorka se uzima u tom delu jer zemlja se brzo ’’isposti’’ zbog nagiba.
Krecemo sa jugicem za sadnice, poneli smo najlonske djakove kako nebi mesali sorte.
Dosli smo na plantazu a potom idemo do rasadnika gde shvatam da neuzimamo sadnice od spomenute firme Hazelnut & Leska vec od firme NCT2000 – Petrovcic (KRUNSKA85;011/453458;011/455431).
Kako mi je receno celokupni zasad od NCT2000 kupio je Hazelnut & Leska a njihov maticni zasad tek u cetvrtoj godini moze da da sadnice.
Kako odvaja utrapljene sadnice tako ih ubacujemo u djakove po sorti.
Mislili smo , najverovatnije zbog para gde ce to sve stati a ono bez guranja stade sve u gepek.
Necu da vas opterecujem sa svojim komentarima vec hocu sto prakticnije i konkretnije da Vam priblizim temu.
Jutro 06.00h krecemo da iz obliznje sume nastruzemo zemlju.Neznam kako kod Vas ali ovde domacice zemlju iz sume koriste za cvece jer je iteko bogata HUMUSOM.
Oko 10.00h uspeli smo da napunimo traktorsku prikolicu sa zemljom iz sume.
Pakuje mo se za sadnju i pri tome stavljamo i CELUFLORU.
TO JE IZUZETNA STVAR KOJU MNOGI ZNAJU KAO ZEMLJA ZA CVECE ALI ITEKAKO JE DOBRA PRILIKOM SADNJE.

Organsko đubrivo-oplemenjivač zemljišta celuflora -100% mineralizovana drvena vlakna (bukova), se primenjuje kao gotov i idealan supstrat sa izbalansiranim sadržajem biljnih hraniva i visokim sadržajem organske materije, dobrim odnosom ugljenika i azota i povoljnom Ph vrednošču, čime se obezbeđuju idealne vodno-fizičke, hemijske i mikrobiološke osobine za direktnu setvu rasada, povrča i cveča, kao i za gajenje cveča u saksijama i humizaciju zemljišta sa niskim sadržajem organske materije, namenjenog za gajenje različitih biljnih vrsta, a pre svega povrča, cveča i travnjaka.

Količina hraniva:
- Azot (N): 2%
- Fosfor (P2O5): 30-50 mg/100g
- Kalijum (K2O): 130-220mg/100g
- Ph vrednost (KCL): 6,7-7,2

CELUFLORA mozete nabaviti ’’Humus Co d.o.o.(preduzece za preradu i promet) uz fabriku Celuloze – Loznica.
15300 Loznica
Jovana Cvijica 6
015/878680 i 015/878681 humusco@verat.net

Cena supstrata:
I. Rinfuza (m

 

[krki]

TUŽILI BUDU ME SRBI ZA AUTORSKA PRAVA

Rezidba

U nizu operacija negovanja krune vočaka, koje imaju za cilj regulisanje i usklađivanje vegetativnog rasta i generativnog razvitka največi značaj ima rezidba kojom se neposredno utiče na oblik i produktivnost. Ovom pomotehničkom merom se vrlo mnogo doprinosi početku rodnosti, veličini prinosa, kvalitetu plodova, ujednačenoj i redovnoj rodnosti, vitalnosti i dugovečnosti vočaka. I pored izuzetnog značaja koji ima, rezidba nije svemoguča i ne može rešiti sve probleme, več se mora kombinovati sa drugim merama, ukoliko se želi pun uspeh u proizvodnji. Osnivni principi rezidbe kod večine vočnih vrsta danas su poznati, ali se isto ne bi moglo reči i za lesku. Mnogi autori daju razne preporuke za rezidbu leske koje se uglavnom baziraju na proređivanju žbunova u cilju sprečavanja zasenjivanja i to ne svake več svake treče ili četvrte godine.
Niski prinosi i neredovna rodnost laske uzrokovani su u velikoj meri neredovnom i nepravilni izvođenom rezidbom. Pravilna rezidba sorti leske ne može se ni zamisliti bez detaljnog poznavanja osnovnih morfoloških svojstava rodnih grančica.
Utvrđeno je da postoji zona duž grančica između 15 i 40 cm na kojoj se sreče največi broj glomerula, pa treba težiti da se dobiju toliki prirasti a ne duži jer če izazvati suprotne efekte. Dužina grančica od 5 do 10 cm je nepovoljna za formiranje glomerula pa treba nastojati da se njihov broj svede na što manju meru. Takvi prirasti se formiraju ukoliko se ne primenjuje rezidba.
Leska koja spontano raste formira izuzetno gust žbun. Izdanci i izbojci koji se neprestano javljaju postaju duge grane koje su gusto isprepletane. Prekobrojne grane imaju tendenciju preteranog izduživanja bez diferencijacije cvetnih pupoljaka i u donjem delu žbuna postaju smetnja za obradu zemljišta i berbu plodova. Kod leske kao izrazitog heliofita treba formirati oblik krune koji je najpribližniji prirodnom obliku uz istovremeno usklađivanje rezidbe sa biološkim zakonitostima, kako bi one došle do punog izražaja.
Rezidba je jedna od osnovnih pomotehničkih mera kojom se utiče na opšti razvoj i veličinu lisne površine, odnosno reguliše formiranje i održavanje najprikladnijeg oblika krune za što bolju osvetljenost formirane lisne mase. Rezidbom se reguliše ukupna lisna površina i usklađuje sa ostalim neophodnim uslovima za efikasnu fotosintezu. Preteranom rezidbom smanjujemo ukupnu lisnu površinu, a time i mogučnost za veče korištenje sunčeve energije, dok ostavljanje veče lisne površine dovodi do njenog lošeg funkcionisanja i manjeg ukupnog učinka fotosinteze. Kada je jednaka dužina rodnih grančica, bolje osvetljene, donose 2 – 3 puta veči rod od onih koje su zasenjene. U gustim neosvetljenim krunama zasenjena lisna masa troši više akumuliranih organskih materija za održavanje osnovnih životnih procesa nego što može da stvori. Regulisanjem povoljnog odnosa između korenovog sistema i nadzemnog dela leske usmerava se sva aktivnost u proces reprodukcije. Rezidbom se usklađuje broj potrošača vode i mineralnih materija sa sposobnošču korenovog sistema da obezbedi iste. Ograničavanjem broja novih prirasta, odnosno lisne mase na neophodnu meru, svođenjem skeletnog drveta na neophodni minimum i skračivanjem puteva za razmenu materija, mogu se uštedeti značajne količine energije i usmeriti u izgradnju plodova, formiranje novih cvetnih pupoljaka za sledeču godinu.
Polazeči od navedenih činjenica, da bi se obezbedila redovna i obilna rodnost i dobar kvalitet plodova sorti leske, neophodno je svake godine obnavljati rodno drvo uz odbacivanje starog i izrođenog, jer bez rasta svake godine nema ni rodnosti, a to se uglavnom postiže rezidbom.
Na osnovu naših ispitivanja uticaja rezidbe na vegetativni i generativni potencijal sorti leske Istarski dugi, Rimski i Tonda Gentile delle Langhe utvrđeno je da je prosečna dužina rodnih grančica kod orezivanih žbunova preko 30 cm, a kod neorezivanih oko 8 cm. Broj pupoljaka je oko 3 puta veči kod rodnih grančica orezivanih žbunova, kao i broj resa, što je vrlo značajno za produkciju polena. U zavisnosti od sorte i masa ploda i jezgre je veča za 10 – 20% kod orezivanih žbunova u odnosu na neorezivane. Analogno masi ploda i prinos po hektaru je veči za 430 – 555 kg kod žbunova kod kojih je primenjena rezidba. Analizom i drugih fizičkih i hemijskih parametara došlo se do sličnih rezultata i zaključaka.

 

[Tomislav]

Bok!I ja ču doči ako ulovim slobodno.Gdje je velika vječnica u Daruvaru da ne lutam puno?

 

[Tomislav]

Bio sam na skupu......uuuu al sam se smrznuo kao ... :lol: .Nego sve je to lijepo ali nitko nije spomenuo otkupne cijene i to....mislim država je navalila sa poticajima i nagovara ljude a država nam je u banani i pitanje tržišta se nekako uvijek sa nelagodom spominje......

 

[krki]

nešto o zaštiti od zečeva i srna

Postoji nekoliko na

 

[krki]

Bio sam na skupu......uuuu al sam se smrznuo kao ... :lol: .Nego sve je to lijepo ali nitko nije spomenuo otkupne cijene i to....mislim država je navalila sa poticajima i nagovara ljude a država nam je u banani i pitanje tržišta se nekako uvijek sa nelagodom spominje......

i kak ti se čini to orezivanje ima kakvih novih informacija

 

[Tomislav]

..........

Pa naravno da je dobro vidjeti ljude kojima je orezivanje več u malom prstu,svakako da možeš bolje u praksi vidjeti kako se radi ali nitko se nije pametan rodio pa svakako da s vremenom i sam sve shvatiš....Ma krivo mi je samo što se tržište ne spominje.Koliko sam ja vidio odaziv je bio velik,mislim svi ljudi navalili na lješnjake pa kome čemo to prodavati sve...Mislim da če se cijena drastično smanjivati i to neče biti tako bajno....

 

[Mister x]

Lješnjak je trajniji proizvod neko recimo jabuka kruška , da ne spominjemo jagode. Tako da sa stajališta prodaje i cjena ne vjerujem da če drastično pasti cjena orahu i lješnjaku.
Osim toga cjena ogaha nije pala več desetljrčima nego samo rasla a za lješnjak da i ne spominjem koliko je poskupio.

Sve če biti skuplje vjerujte mi past če cjena samo ako si to sami dozvolimo, a u svakoj grani poljoprivrede oni koji na veliko proizvode ne mogu biti dio puka kojima se naređuje otkupna cjena.

Uvjek su oni mali proizvođači bili i budu mali pijini kojima mogu veliki proizvodni koncerni rušiti cjenu .

Npr. Mario naš admin ima veliku proizvodnju mljeka i on može birati kome ide a to je naravno cjena.
Dok neki striček koji ima 5- 8 kravica mora biti sretan ako mu recimo Vindija otkupi a i plati mljeko.

Nažalost ti mali proizvođači mljeka nisu još javno progovorili na ovom forumu ali kad nas nađu vjeruj temi da če i tako biti.

Ja se ne bojim za otkup lješnjaka i oraha jer ako ga ne mogu plasirat u Hrvatskoj mogu u Europu.

Ja se neču nikad spustiti ispod neke realne cijene samo da prodam, a to su dokazali i ljudi u Međimurskoj županiji sipajuči krumpir iz protesta na otpad.

Eto toliko o tržištu, nadam se da če i jednog dana svjesniji političari doči na vlast i koregirati uvozne kvote tako da i seljaci od svojeg rada i truda imaju pristojan život.

Jer Uvoz-izvoz je ključ koji regulira cijenu u svakoj državi.

Mi više uvozimo nego izvozimo a problem je u tome jer su se svi makli od poljoprivrede, jer se tamo naravno mora radit.

 

[Ratarko]

Evo pronašao sam ljesku u svom selu :!:
Nisam niti znao da je to ljeska a 50 metara je od jedne moje njive
Ima možda 1.5 jutara sveskupa ili malo više , nisam siguran

Obrisan neispravan link.

Obrisan neispravan link.

 

[Tomislav]

Ma sve je to o.k. ali ako ti budeš prosvjedovao protiv spuštanja cijena tako da češ baciti svoje lješnjake u neku rupu i zatrpati zemljom onda prijatelju moj mislim da češ biti u banani.A ne znam što misliš pod velikim proizvođačem lješnjaka ,čovjeka koji ima 5 ,10 ili 50 hektara lješnjaka?.Cijene če nama diktirati strana konkurencija jer nitko neče kupiti tvoj lješnjak ako je skuplji od ostalih proizvođača,jebiga kod nas je jak uvozni lobij i dok se to ne riješi mi smo u bananici :lol: